Trombofilija profil - 14 mutacija

Analiza mutacija povezanih sa trombofilijom omogućava identifikaciju genetskih faktora koji povećavaju sklonost ka stvaranju krvnih ugrušaka. Pomoću analize Trombofilija profil - 14 mutacija identifikuje se 14 različitih mutacija u genima koji stvaraju faktore koagulacije, kao i u genima koji stvaraju proteine koji regulišu rad i zdravlje krvnih sudova.

Ko treba da radi ovaj test?

• Žene koje su imale pobačaj ili komplikacije u trudnoći (trombofilija je povezana sa 40% - 50% slučajeva pobačaja)


• Žene koje žele da uzimaju oralne kontraceptive (kontraceptivi uključuju povećan rizik od tromboze)


• Opšta populacija pre operacije


• Nakon tromboze (da bi se utvrdio rizik od ponovnog javljanja tromboze)


• Osobe koje su na hormonskoj terapiji

Koje mutacije test obuhvata?

Faktor V Leiden (G1691A) - Ova mutacija uzrokuje otpornost na aktivirani protein C, povećavajući rizik od stvaranja ugrušaka. To je najčešći genetski uzrok trombofilije. Može biti odgovoran za vensku trombozu i ishemijski moždani udar, akušerske komplikacije i trombozu u trudnoći.

Faktor V H1299R (haplotip R2) - U pitanju je polimorfna varijanta gena koji kodira faktor koagulacije V. Haplotip HR 2 može povećati rizik od tromboze. Klinička važnost mutacije se povećava ako je povezana sa mutacijama faktor V Leiden i protrombina G20210A.

Faktor II (G20210A, protrombin) - Predstavlja drugi najčešći uzrok trombofilije. Ako je krvni sud oštećen, protrombin se pojačano aktivira, ali se njegov nivo aktivacije ne reguliše nakon što se krvni sud popravi, usled ove mutacije. Ovo povećava rizik od prekomernog stvaranja krvnih ugrušaka.

PAI-1 4G/5G - Polimorfna varijanta gena za PAI-1 (inhibitor aktivatora plazminogena 1) povezana je sa venskom i arterijskom trombozom u podjednakoj meri, ali i sa akušerskim komplikacijama. PAI-1 treba da ima aktivnost u određenim granicama. Posledice postoje i kada ga nema, npr. urođeni nedostatak PAI-1 dovodi do neadekvatne fibrinolize, što dovodi do prekomernog krvarenja nakon traume, dok povišeni nivoi PAI-1 u plazmi dovode do venske i arterijske tromboze. Genotipovi 4G/4G i 4G/5G su povezani sa povećanim rizikom od venske tromboembolije i infarkta miokarda.

Faktor XIII V34L - Studija je pokazala da je 4G/4G PAI-1 genotip zajedno sa homozigotnim statusom za Val34Le mutaciju faktora XIII povezan sa gubitkom trudnoće u prvom trimestru zbog uticaja na formiranje placente.

Fibrinogen 455 G>A - Polimorfizam koji je blago povezan sa venskom i arterijskom trombozom, ali i sa akušerskim komplikacijama. Uobičajena mutacija (4555G>A) u genu za fibrinogen je povezana sa povećanim nivoima fibrinogena u plazmi.

GPIIIa T1565C (HPA-1 a/b) - Membranski glikoprotein GP IIb/IIIa je receptor na membrani trombocita. Kada se aktivira, membranski glikoprotein GP IIb/IIIa vezuje fibrinogen, zajedno sa Von Willebrand faktorom, što dovodi do agregacije trombocita i zaustavljanja krvarenja iz povrđenog krvnog suda. Međutim, mutacija u genu za GPIIIa može dovesti do prekomerne agregacije trombocita i posledično do arterijske tromboze.

MTHFR (C677T) - Metilen-tetrahidrofolat reduktaza (MTFR) je enzim značajan za metabolizam folne kiseline i pretvaranje homocisteina u metionin. U prisustvu mutacije u genu MTHFR metabolizam homocisteina je izmenjen i dolazi povećanja koncentracije homocisteina u krvi (hiperhomocisteinemije). Pored posledica na embrion ili fetus u ranoj trudnoći, hiperhomocisteinemija i homozigotni status za mutaciju C677T takođe su poveznai sa tromboembolijskim pojavama koje se javljaju u kasnoj trudnoći.

MTHFR (A1298C) - Mutacija može dovesti do venske i arterijske tromboze. U slučaju onkoloških ili reumatskih oboljenja (reumatoidni artritis, psorijaza), gen za MTHFR igra važnu ulogu u uspostavljanju optimalne terapijske doze leka (npr. metotreksata). Mutacije u MTHFR genu mogu povećati toksičnost metotreksata.

CBS 844ins68I/D - Cistationin beta-sintaza (CBS) je enzim značajan za metabolizam homocisteina. Mutacija dovodi do hiperhomocisteinemije, povećanih vrednosti trombogene aminokiseline.

ACE I/D - Angiotenzin konvertujući enzim (ACE) je važan za stvaranje angiotenzina II koji učestvuje u regulaciji krvnog pritiska putem njihovog skupljanja (vazokonstrikcije), i koncentracije natrijuma u krvi. Prisustvo mutacije uključuje rizik od spontanog pobačaja, kardiovaskularnih i bubrežnih bolesti.

ApoE T112C/T158C - Apolipoprotein E je protein koji učestvuje u transportu masti putem krvi. Mutacija je povezana sa aterosklerozom, akutnom koronarnom bolešću, Alchajmerovom bolešću i rizikom od spontanog pobačaja.

AGT M235T - Angiotenzinogen je protein iz koga nastaje angiotenzin II koji održava krvni pritisak i koncentraciju natrijuma u krvi. Osobe sa ovom mutacijom imaju viši nivo angiotenzina II i rizik od kardiovaskularrnih bolesti.

ATR-1 A1166C - Receptor za angiotenzin II tipa 1 je potreban da bi angiotenzi II mogao da ostvari svoje dejstvo u organizmu. Mutacija u genu za ovaj receptor je povezana sa povećanim rizikom od visokog krvnog pritiska, što može negativno uticati na tok trudnoće. Studije sugerišu da ova varijanta može povećati osetljivost na angiotenzin II, što može dovesti do disfunkcije placente.

Zašto je važno znati da li imate povećan rizik za trombozu?

Genetska analiza mutacija povezanih sa trombofilijom pruža ključne informacije za procenu rizika od tromboze, omogućava pravovremenu intervenciju i personalizovani pristup prevenciji i lečenju. Zbog toga se preporučuje konsultacija sa lekarom kako bi se razmotrili ovi testovi, posebno ako postoje faktori rizika ili porodična istorija tromboze.